Davanje mita – krivičnopravni aspekti i posledice

Uvod

U skladu sa važećim zakonodavstvom Republike Srbije, davanje mita predstavlja jedno od najtežih krivičnih dela iz oblasti korupcije, koje ozbiljno ugrožava vladavinu prava, jednakost građana pred zakonom i integritet javnih institucija. S obzirom na aktuelnost teme i učestalu primenu ovog instituta u praksi, predmet ovog pravnog mišljenja jeste analiza krivičnog dela davanja mita u skladu sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije, razmatranje njegovih elemenata, oblika, kao i mogućih pravnih posledica za izvršioce.

Pravni okvir

Davanje mita uređeno je članom 368. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016). U osnovnom obliku, ovo krivično delo glasi:

„Ko službenom licu ponudi ili da poklon ili kakvu drugu korist da bi ono izvršilo ili ne izvršilo neku službenu radnju koju bi moralo izvršiti, odnosno ne izvršiti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Krivični zakonik predviđa i teže i blaže oblike dela, zavisno od okolnosti slučaja, kao i mogućnost oslobađanja od kazne ukoliko lice koje je dalo mito to prijavi nadležnim organima pre nego što je delo otkriveno.

Bitni elementi krivičnog dela

1. Subjekt krivičnog dela: Lice koje daje, nudi ili obećava mito može biti bilo koje fizičko lice koje ima krivičnopravnu odgovornost, bez obzira na svoj status (građanin, preduzetnik, pravno lice u ime zakonskog zastupnika itd.).
2. Radnja izvršenja: Davanje mita može biti u obliku ponude, obećanja ili stvarnog davanja poklona, novca ili druge koristi. Nije neophodno da službeno lice zaista prihvati korist – dovoljno je da je ona ponuđena sa namerom postizanja protivpravnog uticaja na radnje službenog lica.
3. Svrha davanja mita: Neophodno je da postoji jasna namera da se službeno lice podstakne na određeno postupanje ili nepostupanje u vezi sa njegovim službenim ovlašćenjima.
4. Službeno lice: Primaoc mita mora biti službeno lice u smislu člana 112. stav 3. Krivičnog zakonika, što uključuje ne samo državne službenike, već i lica koja obavljaju javna ovlašćenja, kao i lica zaposlena u javnim preduzećima.

Posebni aspekti i praksa

U praksi je čest slučaj tzv. „obostranog interesa“, gde se davalac i primalac mita međusobno dogovaraju u cilju ostvarenja koristi za obe strane. Međutim, zakon tu pravi jasnu razliku – oba lica mogu biti krivično gonjena, i to za različita krivična dela: davalac za davanje mita, a primalac za primanje mita (član 367. KZ).

Takođe, zakon omogućava oslobađanje od kazne za davaoca mita koji prijavi delo pre nego što ono bude otkriveno. Ova odredba ima za cilj podsticanje građana na saradnju sa pravosudnim organima i razbijanje koruptivnih mreža.

Posledice i sankcije

Osim krivičnih sankcija koje uključuju zatvorske kazne, davanje mita može imati i druge posledice, kao što su:

• Gubitak ugleda i narušavanje poslovnog integriteta,
• Gubitak prava na učešće u javnim nabavkama i poslovima sa državom,
• Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom,
• Pokretanje disciplinskih i drugih odgovarajućih postupaka, posebno ako je davaoc zaposlen u javnom sektoru.

Zaključak

Davanje mita je ozbiljno krivično delo koje predstavlja udar na temelje demokratskog društva i pravne države. Borba protiv ove pojave mora biti sistemska, uključujući preventivne mere, edukaciju, jačanje institucija i doslednu primenu zakona. Sa pravnog aspekta, odgovornost za ovo delo je individualna i neizbežna, a zakon jasno prepoznaje sve oblike pokušaja koruptivnog delovanja.

Građani i privredni subjekti moraju biti svesni da davanje mita nije „pragmatično rešenje“, već čin koji povlači teške pravne posledice i doprinosi degradaciji društvenih vrednosti.

Ako želiš, mogu proširiti blog sa konkretnim primerima iz sudske prakse, analizom međunarodnog okvira (npr. Konvencije UN protiv korupcije), ili dodatkom saveta za pravna lica kako da uvedu interne mehanizme za sprečavanje korupcije.

‍